Večernje Novosti -08.08.2009.godine

Fond “Hadži-Nadžija Karabegović Agušević“

HUMANOST NEMA VERU
Stipendiraju 80 studenata

Novi Pazar – Humanitarni fond “Hadži-Nadžija Karabegović Agušević“ u Novom Pazaru, od 2002.godine, stipendira najbolje studente iz ovog dela Srbije iako, neformalno, ovaj fond postoji još od 1972.godine, kada je Ruždija Agušević diplomirao u Pragu.
Na Karlovom univerzitetu stvorio sam zamisao, stekao ideje i razvio strategiju posla koji danas radim. Oduvek smo, kao familija, kroz dugu tradiciju poklanjali izuzetnu pažnju obrazovanju ljudi u ovom kraju i bavili se humanitarnim radom. Zbog postojeće ekonomske krize sprovodimo program „Objavimo rat siromaštvu“, pomažući siromašnima hranom i paketima – kaže Ruždija, otkrivajući daje kroz ovu fondaciju do sada prošlo oko 80 studenata koji su diplomirali i danas rade kao vrsni stručnjaci.
Fond trenutno stipendira 80 studenata raznih nacionalnosti, koji se školuju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici i Novom Pazaru, a novi ciklus stipendiranja počinje sledeće godine kada će ova Fondacija multietničkog karaktera primiti nove grupe studenata.
Najviše je onih koji studiraju medicinu, ali i budućih ekonomista, pravnika ... Svaki akademac od stipendije mesečno izdvajaju stotinu dinara u humanitarne svrhe, a u najnovijim akcijama uključuju se i građani.
Fond međutim ide i korak dalje, pa Ruždija Agušević planira da u bliskoj budućnosti izgradi polikliniku humanitarnog karaktera.
Stipendija Fonda “Hadži-Nadžija Karabegović Agušević“ mi je od velike koristi, s obzirom na visoke troškove studiranja – kaže Amela Ličina, budući stomatolog, dok Mineta Torbić, apsolvent Medicinskog fakulteta u Kragujevcu kaže da je impresionarina što će ova Fondacija medicinsku opremu najsavremenijeg karaktera koju je obezbedila pokloniti Zdravstvenom centru u Novom Pazaru sa kojim je u saradnji.

POMAŽE I HENDIKEPIRANIM
U okviru naših mogućnosti pomažemo i bolesnoj deci i hedikepiranim ljudima sa ovih prostora kojima za vreme velikih praznika obezbeđujemo određene poklone u okviru paketa – objašnjava Ruždija Agušević, dobrotvor koji je za svoj humanitarni rad dobio mnoga priznanja, a prošle godine postao je i dobitnik počasnog pasoša Republike Srbije.

N.Gajtanović

Hadži Nadžija Karabegović Agušević rodjena je 1925 godine u Novom Pazaru imućnoj Porodici. U svojoj 8 godini ostala je bez oba roditelja, celu svoju imovinu je usmeravala u pomoći deci bez roditelja, siromašnima, bolesnima, studentima, kao i svima kojima je pomoć bila potrebna.

Takođe nesebično je učestvovala u izgradnji verskih objekata.

Kako su godine izmicale ona je razmišljala kako da se njen humanitarni rad nastavi i posle njene smrti jer je uvidela da će potreba za pomoći biti sve veća i veća.

To se svakako i obistinilo nemirnim vremenima na ovim prostorima.

Mojim diplomiranjem i dobijanjem zvanja magistra mašinskih nauka na Karlovom Univerzitetu u Pragu 1972. godine uključio sam se u humanitarni rad moje majke Hadži Nadžije.

Druženja i ideje koje sam video u radu humanitarnih organizacija u evropi primenio sam i tada u našem zajedničkom radu koji je bio motivisan u pomoći bolesnima, starima i iznemoglima osobama, deci bez roditelja i studentima, i izbeglicama iz ratom zahvaćenih područja koji su utočište i zaštitu našli u Novom Pazaru i obližnim opštinama.

Nakon njene smrti 2002. godine formirana je institucija „Fonda Hadži Nadžija Karabegović Agušević“.

Ovaj fond je registrovan 30.09.2003.god. kod ministarstva za Medije i Kulturu pod rednim brojem 473.

Ciljevi fonda su: pružanje materijalne pomoći građanima i njihovim porodicama kada se nađu u stanju socijalne potrebe, prvenstveneo starima i iznemoglima, invalidnim licima i bez roditeljskog staranja, prikupljanje novčanih sredstava, stvari i lekova radi obezbeđivanja materijalne i novčane i druge pomoći građanima koji nemaju svojih sredstava i nisu u mogućnosti da ih obezbede i obezbeđenje stipendija učenicima i studentima koji nemaju mogućnosti za daljnje školovanje, nabavljanje knjiga i udžbenika i pribora učenicima na redovnom školovanju koji ne mogu da obezbede ista, usled nedostatka materijalnih sredstava i drugi društveno korisni ciljevi ukoliko se za njih ukaže potreba.

Pošto su zahtevi za pomoći koji neprestano pristižu mnogo veći od mogućnosti „Fonda Hadži Nadžija Karabegović Agušević“ fondacija apeluje na sve ljude dobre volje, organmizacije i firme i sve druge institucije da se uključe u aktivnosti fonda.

Za sve informacije obratite se na kontakt brojeve ili adresu.

Vakuf ili Fond ili Fondacija je institucija, zadužbina koja je vezana za sve religije. Mi znamo najviše o islamskom vakufu, zato što je islam ostavio dosta tragova i preko vakufa. Reč je o zadužbinarstvu u najširem smislu riječi. Uvek se mislilo na ljude kojima je bila potrebna pomoć, a to su bili i siromašni i studenti i učenici i namernici i putnici, bolesni, siročići. Znači sve institucije i religioznog i javnog i kulturnog i dobrotvornog karaktera bili su pokriveni vakufom. Gradovi su nastojali zahvaljujući vakufima, počinjao je obično sultan koji je gradio ili se u njegovo ime gradila džamija i prateći objekti a nastavljali su domaći ljudi, a ne samo oni, ponekad su nastavljali ljudi koji nisu bili vezani za jedan kraj. Mada je najčešće bilo to da su oni koji su bili vezani za jedan kraj podizali zadužbine. Zadužbine su podizali sami sultani, članovi dinasitije, veziri, begler-begovi, sandžak- begovi, kadije da kažem srednji kadar ali i obični ljudi čak i oslobođeni robovi, pa i žene, podizali su zanatlije podizali su i siromašni. Na primer dve u Sarajevi tkajući platno izgradile česmu.

Prvi popis koji je obavljen u XVI vek, pominje u Pazaru 22 vakufa od kojih 4 pripadaju ženama. Jedna od njih zove se Giršah, podigla je vakuf, uvakufila je svoju imovinu koja nije bila velika ali je urađena sa dobrim namjerama, kaže «za dobre ljude i siromahe». Ostali su naravno uvakufljavali imovinu džamijama za učenje Kur’an-a, i u ostale svrhe, ili podizali džamije ili mesdžide. Oni veliki kao namesnici, sandžak-begovi podizali su imarete, odnosno komplekse građevina, a u užem smislu imareti su bili javne narodne kuhinje u kojima se služila hrana.

Traje to dobro na ovim prostorima i treba ga podržati, pozdraviti i biti zahvalan onima koji su se zaista toliko izdigli i shvatili potrebe čoveka i shvatili da bez dobrote, da bez dobročinstva ne može da se ide napred.

Dr Olga Zirojević

Ja mislim i moram da kažem da ima nade dok god ima ljudi koji žele da pomognu drugim ljudima. Zato sam uveren u humanist, pozdravljam osnivanje Fonda, jako sam srećan što sam učestvovao donekle u tome.